Specijalni rezervat prirode Gornje Podunavlje

Specijalni rezervat prirode "Gornje podunavlje" predstavlja jedno od poslednjih velikih poplavnih područja na tlu evropskog kontinenta.

Ovo zaštićeno prirodno dobro I kategorije, koje se prostire uz levu obalu reke Dunav, od 1367. do 1433. km njegovog toka, deo je velikog ritskog kompleksa koji se proteže i kroz susedne R. Mađarsku i R. Hrvatsku i posmatrano u celini, predstavlja jedno od posljednjih velikih poplavnih područja na tlu europskog kontinenta. Čine ga dva velika rita, Monoštorski i Apatinski, koji zajedno čine 19.605 ha šuma, livada, bara i močvara, uključujući i samu rijeku Dunav i njene meandre.

         

 

Opsežni meliorativni radovi poduzeti na isušivanju zemljišta u poslednja dva veka prouzrokovali su da se današnje područje pod uticajem poplavnih voda druge po veličini europske reke svede na uski pojas uz Dunav, tako da današnje granice rezervata predstavljaju samo ostatak nekada mnogo rasprostranjenijih ritskih ekosistema na tlu panonske nizije. Izgradnjom obrambenog nasipa 60-ih godina prošlog veka još jednom je drastično izmenjen vodni režim u tom području što je dalje uzrokovalo opstanak podunavskih ritova. Ljudi su oduvek gradili svoje zajednice uz plodne rečne aluvijum. Čovek od davnina nastanjuje ovo područje i zato Gornje Podunavlje treba promatrati u kontekstu sadejstva prirode i čoveka. Dunav, samim tim što predstavlja izvor života za mnoge biljne i životinjske forme, pružao je i pruža mogućnosti čoveku za bavljenje različitim djelatnostima, od kojih je, naročito u prošlosti, zavisio njegov opstanak. Velika reka je mnogo toga dala čoveku, a katkad znala još više da uzeme. Promatrajući geografske karte, uočava se da se Dunav tokom vekova stalno meškoljio, verovatno pokušavajući da pronađe neki svoj mir, idealan tok. U tom plesu po panonskoj ravnici čovek je uvek bio njegov verni pratitelj.